Djordje Balasevic Naposletku
Naposletku, ti si dobro
znala, ko sam ja
otkud sad te suze, moja mila
rekla si, da se za tocak
brsljan, ne hvata
zalud izguzvana svila
To je tako
ne pravi od tuge nauku
mami svetlo na sledecem bregu
okopnice moj otisak
na tvom jastuku, jos kako
kao jezuska u snegu
Razbicu gitaru
crn je mrak ispunjava
odavno se svoje pesme bojim
pomera u meni neke gene Dunava
pa ja tecem i kad stojim
Ali opet, da l' bi ikad
bila moja ti
da sam vojnik, u armiji ljudi
rekla si da bas
ne umem novce brojati
i da je nista, sve sto nudim
Ref.
Naposletku, ti si navek
znala da sam svirac
brosic sto se tesko pribada
da me moze oduvati, najblazi nemirac
da cu u po' reci stati
da se necu osvrtati, nikada
Redjas po vitrini fini, porculanski svet
al' ja sam figurica, bez ziga
pazi, to je bajka
sto ti pada na pamet
fali ti bas, ovaj cigan
ne, duso
Tek u jesen, otkriju se
boje krosanja
sve su slicne, u leto zeleno
naposletku, ti si dobro znala
ko sam ja
cemu suze, lepa zeno
Draga moja, ti si navek znala
da sam pajac
moj je sesir satra, obicna
usne, tice-rugalice
a u oku, tajac
da sam kaput, sa dva lica
da sam Gospo'n propalica
obicna
Naposletku, ti si navek znala
da sam svirac
da je nebo, moja livada
da me moze oduvati
najblazi, nemirac
da cu u po' reci, stati
da se necu osvrtati, nikada
Da cu u po reci stati
da se necu, osvrtati