Djordje Balasevic Ostaje Mi To Sto Se Volimo
Moj drug iz detinjstva
zivi sretno na selu,
ko u ruskom romanu, tacno tako
ima zenu i sina,
ima podrum pun vina
i sve mu je ravno
U poslednje vreme
ja ga vidjam sve redje,
samo onda, uglavnom, kad nesto slavi
on se ne ljuti zbog tog,
pruzi ruku i kaze nisi bio odavno
Ref.
I secamo se dana
kad smo jos bili
divlji ko jeleni hitri,
i sve smo blizi istini i tuzi
sto smo blizi sledecoj litri
Pitam ga da l' zna
da si otisla, da si otisla
ma nije strasno, kaze on,
imala je drugog, to znas
pitam ga da l' zna
da se volimo, da se jos volimo
ma bas si smesan, kaze on,
ponekad si klinac, bas
Moj drug iz detinjstva
zivot posmatra skrto,
vidi nebo i zemlju, ma, ima pravo
Ja sam prokleti pesnik
koji stoji na kisi,
koji laze i voli
Mada smo ucili istu grubu zivotnu skolu,
mi smo nekad daleki,
pa to je ljudski
svako nosi u sebi
nekog svog malog Boga
kom' se potajno moli
I zato vracam pricu na vremena
kad smo bili jeleni hitri,
i sve smo blizi istini i tuzi
sto smo blizi sledecoj litri
Pitam ga sta sad,
kad si otisla, kad si otisla
ma budi mangup, kaze on,
ima mnogo slicnih njoj
pitam ga da l' zna
da se volimo, da se jos volimo
ma kojesta, gundja on,
dodaj bokal, stari moj
Moj drug iz detinjstva se ozenio zelen,
al' je imao srece, ja vidis nisam
ja sam ljubio razne,
neke potpuno prazne, neke potpuno strane
I sve mi se cini
da ne postoji nacin
da mu objasnim tebe, jedinu pravu
zato topim u vinu citav svet,
jer u casu moze svasta da stane
Ref.
Pitam ga da l' zna
da je nevazno sto si otisla
avantura, kaze on,
sta ti sada ostaje
ostaje mi to
sto se volimo, sto se volimo
da l' zbog vina, kaze on,
al' ovo smesno postaje
