Djordje Balasevic Balkanski Tango
Ovaj život je san, mala kuća kraj rampe,
snop žućkaste lampe i zalihe tuge,
Nažalost, ružan san: ćale notorni smuk,
keva s daskom za luk, manekeni za jad.
Sve je morao sam, prst na orozu lagan,
a u srcu uragan i skok preko duge.
Brod, šleper, i sa 22-e
već je imao sve, nju je video tad...
Lud sam za tobom pače, ali lud sam i onako,
tražim te otkako za sebe znam,
Budi moj ortak mače, nije mi lako
da svu tu silnu lovu razbucam sam.
Nešto sam načuo da sutra možda ne postojim,
pa bolje da odmah probamo sve.
Za sitan groš kupi me,
razmaži te divlje kupine.
Lud sam za tobom, ali ovo jeste vreme ludih,
i ja ću za nas osedlati strah,
A ti me ljubi do zla,
dok ne izgubim dah.
A ona, seoski krin, noćni bus iz Provanse,
miss nikakve šanse, tek statista sreće,
Presečen film, ćale prosvetni miš,
keva izlizan pliš, sestra ružna k'o vrag.
On je bio njen tip. Prve noći u dvosed,
pa druge na trosed, a treće, eh, treće...
Ma nek' puknu svi, kad je njen mladi Don
spusti pravo na tron, kao višnju na šlag.
Lud sam za tobom pače, ali lud sam i onako,
tražim te otkako za sebe znam,
Budi moj ortak mače, nije mi lako
da svu tu silnu lovu razbucam sam.
Nešto sam načuo da sutra možda ne postojim,
pa bolje da odmah probamo sve.
Za sitan groš kupi me,
razmaži te divlje kupine.
Lud sam za tobom, ali ovo jeste vreme ludih,
i ja ću za nas osedlati strah,
A ti me ljubi do zla,
dok ne izgubim dah.
Opet loš "deja vu", jutro mokro k'o ribar
i profi kalibar, počinilac neznan,
U čitulji pune stranice dve;
mafija i DB složno žale za njim.
Balkanski tango uvek završi na trotoaru,
đavo je kredom upisao bod,
A ona lagano niz ulicu staru,
tražeći sponzora punog k'o brod.
Dok klatno tašnice u ritmu hoda broji vreme
i dok je merkaju k'o sveži but,
U beli prah smrvi dan
i mrmlja refren odnekud znan:
Lud sam za tobom, ali ovo jeste vreme ludih,
i ja ću za nas osedlati strah,
A ti me ljubi do zla,
dok ne izgubim dah.
