Riblja Corba Rekla Je
U polumraku poznate sobe ja sam pricao uporno, dugo, da sve je gotovo, da nema vise i da mi nismo jedno za drugo. Prvi put iskreno, bez trunke lazi, ja poluglasno, sto mogu tise istinu rekoh da je ne volim, da kraj nje nisam srecan vise. Rekla je - Sve je u redu, rekla je - Zagrli me jace, rekla je - Nije mi nista i tek je onda pocela da place. Rekla je - Nemoj da brines, rekla je da nije vazno, rekla je - Brzo ce proci samo me zagrli snazno. A ja sam cuteci grizao usne dok bivsi snovi po sobi lete i nisam znao sta da joj kazem, sav bespomocan, ko malo dete.
