Riblja Corba Odlazak U Grad
Uzela je svoje stvari, strpala u kofer, tamo dole na stanici ceko je sofer. Imala je s matorcima uvek samo svadje, ukrala im nesto para, tek da joj se nadje. Po korzou iste face besmisleno kruze, subotom i nedeljom je ostajala duze. Kuci su je kad zakasni tukli kao stoku, bila im je crna ovca, svima trn u oku. Volela je svoje tajne za sebe da cuva, ni Bog sveti nije znao sta se u njoj kuva. Nije htela nista nikome da keze, milicija i rodjaci, svi ce da je traze, Od straha drhti ko prut, sendvic da zavara glad, tri cigarete usput - u grad. Steze oznojen dlan. morala je kad - tad, ona ostvaruje san - u grad.
