Riblja Corba Napolju
Umoran, bolestan i mnogo ranjiv, nikakav, ocajan, pomalo sanjiv, napolju pticice pale bi nicice, kad bi me videle. Polomljen, porazen, pomalo mrtav, trese me groznica, glas mi je drhtav, Tramvaji prolaze, vode nadolaze, dok me neutope. Oci u oci sa svojom bedom ja pravdam sebe i mrzim sve redom, prica o ljubavi obicno ugnjavi, cutim i grize me cir. A napolju nista vise osim tople letnje kise, a napolju lisce susti, izgleda da mnogo pljusti.
