Kraljevski Apartman Necu Da Stanem Na Pola Puta
Ti si htela da me promenis
Sva vrata da zatvoris
Ali ne ide sa mnom tako lako
Tvoji lanci i okovi
Ne mogu me vezati
Nisu mogle ni neke druge zene
Osecas ruku stranca
I reku koja sve nosi
Ja imam led u srcu
I pustam dugu da me vodi...
Stojim ispod crnog oblaka
Vetar blagi me opija
A tvoje ruke jos su oko mene
Svi moji promaseni putevi
Iza mene su ostali
Poruseni mostovi
Sve se rusi
Kao kula od karata
Sve tragove je kisa
Vec odavno oprala
I kad zazmurim
Misli prolaze
Gde se novi zivot radja
A gde prestaje
Necu da stanem sad
Na pola puta
Noc je pametnija od jutra...